.jpg)
Kratki opis:
Provedite nezaboravan dan u netaknutoj prirodi Specijalnog rezervata Uvac. Program obuhvata krstarenje kanjonom reke, posetu Ledenoj pećini i uspon do vidikovca sa spektakularnim pogledom na meandre. Idealna prilika za jačanje timskog duha kroz zajedničku avanturu, druženje i opuštanje u prirodi.Aktivnosti:
Krstarenje rekom UvacPešačka tura do vidikovca Ledeni vrh
Pešačka tura do vidikovca Ravni krš
Poseta Ledenoj pećini
Ulaznice za SRP,,UVAC"
Ulaznica za Ledenu pećinu
Ručak u restoran Kej 2024 Sjenica
Opis ture:
Састанак групе на договореном месту (код Бране/Ратоке или код села Крстац), одакле започињемо припреме за полазак.
Укрцавање у чамце. Полако крећемо са крстарењем у дужини од 12км у једном правцу. За време крстарења имаћемо прилике да уживамо у прелепом кањуну реке Увац, станишту Белоглавих супова, Јеренином граду... Долазак до платформе, где излазимо из чамаца и крећемо у обилазак Ледене пећине.
У склопу обиласка пећине, имаћемо прилике да обиђемо две хале: црвену халу и кристалну халу у дужини од 800м. По завршетку обиласка, враћамо се у чамце и настављамо пловидбу до места где излазимо на видиковац Равни крш.
Следи пешачка тура (успон је средње тежине) и траје око 45 мин у једном правцу. Долазак до видиковца Равни крш. Уживање у погледима на меандре Увца и летове Белоглавих супова. Наставак пешачења до видиковца Леденог врха. Долазак до видиковца Ледени врх. Уживање у погледу на меандре Увца. Затим по завршетку обиласка видиковаца, настављамо пут према чамцима. Укрцавање у чамце и наставак крстарења до места поласка, где смо се укрцали.
Затим настављамо пут према Сјеници, где ћемо имати организован ручак у ресторану Кеј 2024.
Крај туре!
Напомена: Тура се реализује за минимум 10 особа.
–
Naravno da sam zadovoljan turom i tu nemam nikakav loš utisak. Čovek je bio vrlo ljubazan i odvezao nas je na vidikovac i kod "Elka" i malo po Sjenici proveo... Druga strana medalje je da su putevi prema vidikovcu izlokane džade, gde ukoliko pođete vašim automobilom rizikujete probušeni karter i drugu štetu na kolima. Taj put, od glavnog, uopšte nije kratak vozi se pa sigurno pola sata. I onda dođete na brdo iznad vidikovca i krenete da šetate jedno 500 metara do kanjona. Opet ništa obeleženo, ulegnuta trava gde ljudi prolaze je jedini orijentir. Kamenje i crvenkasta zemlja. Teren postaje sve strmiji i teži za kretanje, dodatno padala je kiša pa je klizavo i još nezgodnije. Zadnjih pedeset metara do platforme vidikovca... horor. To je kozija staza uz samu ivicu provalije, bez ograde, bez ičega. Mnogi su tu odustali. Tako da... jedan od najlepših naših prirodnih lokaliteta ostaje rezervisan... pa za one kojima je to strast. Šteta. Možda da je vreme bilo lepše...